Стакло је типично изолатор на собној температури, али може да проводи електричну енергију под одређеним условима.
Стакло се првенствено састоји од-неметалних минерала као што су силикати. Његова унутрашња атомска структура ограничава кретање електрона у нормалним условима, дајући му одлична изолациона својства на собној температури. Због тога се уобичајени стаклени производи, као што су прозори и чаше, широко користе као електрични изолатори у свакодневном животу и индустријској производњи.
Међутим, када је стакло изложено високим температурама, његова унутрашња атомска структура се мења, повећавајући покретљивост електрона и потенцијално узрокујући да покаже одређену проводљивост. Важно је напоменути да је ова проводљивост обично слаба, а стакло омекшава или се чак топи на високим температурама, што га чини неприкладним за употребу као проводни материјал.
Поред тога, постоји посебан тип стакла{0}}проводљивог стакла, као што је ИТО проводно стакло. Ова врста стакла постиже проводљивост наношењем проводљивог танког филма (као што је индијум калај оксид) на површину обичног стакла. Ова врста проводног стакла има широку примену у областима као што су дисплеји са течним кристалима.
Што се тиче утицаја грома на стакло, без обзира да ли је стакло изолационо или не, огромна енергија грома може изазвати озбиљна оштећења. Због тога, током грмљавине, стаклене производе треба држати на отвореном или на местима подложним ударима грома.
Укратко, стакло је изолатор на собној температури, али под одређеним условима (као што су високе температуре или специјална обрада) може да покаже одређени степен проводљивости. Штавише, постоји специјално дизајнирано проводно стакло да задовољи потребе специфичних области.
