Процена перформанси стаклених изолационих материјала укључује национални стандард серије ГБ/Т 8411, од којих ГБ/Т 8411.2-2008 специфицира методе испитивања, а ГБ/Т 8411.3-2009 специфицира својства материјала. Ова серија стандарда је модификована да усвоји међународни стандард серије ИЕЦ 60672.
Отпор изолације је кључни индикатор учинка за мерење стања изолације. Обично се мери помоћу мегоомметра од 5000 В. За новопостављене изолаторе, отпор изолације треба да буде већи или једнак 500МΩ, док за изолаторе у раду треба да буде већи или једнак 300МΩ.
Стаклени изолатори имају високу површинску механичку чврстоћу, а њихова електрична чврстоћа углавном остаје стабилна током рада. Штавише, њихов процес старења је спорији него код порцеланских изолатора. -Стопа самолома стаклених изолатора је важан показатељ квалитета производа и један од критеријума квалитета за процену пројеката преноса енергије. Пошто се оштећење лако детектује током провера водова, а преостали део и даље одржава довољну механичку чврстоћу, периодична превентивна тестирања водова под напоном{4}}на стакленим изолаторима током рада могу да се елиминишу.
Приликом мерења отпора изолације треба обратити пажњу на утицај фактора средине. Повећана температура ће довести до смањења отпора изолације, а повећана влажност ће довести до тога да се влага апсорбује на површини изолације и формира водени филм, повећавајући површинску струју цурења и изазивајући значајно смањење отпора изолације. Због тога мерења треба обуставити када је влажност висока.
